Primena farmakostimulanasa, kao i raznih stimulativnih napitaka koji smanjuju umor i povecavaju stepen budnosti može dovesti do fatalnih efekata – kaže profesor dr Tomislav Jovanovic.
Piše: Jagoda Plavšic
Preuzeto iz magazina VIVA
Nekada su bila rezervisana samo za elitu i ljubitelje adrenalina, ali su veoma brzo energetska pica, razni stimulativni napici doživeli takav bum da ih danas mladi ispijaju u ogromnim kolicinama, cesto kombinuju s drugim stimulativnim pilulama da bi što brže „dobili krila”, ili da bi im guarana, taurin, kofein i drugi stimulanti pomogli da ostanu što duže budni, da održe koncentraciju i da bolje uce. Posebno su ovi napici i takozvane „tablete za ucenje”, koje uticu na budnost, pamcenje i mišljenje, u poslednje vreme popularne medu našim akademcima, a ove dodatne izvore energije mladi mogu da nabave u svakoj apoteci, kiosku, kaficu.
Da li su uopšte korisna i koliko stavrno mogu da budu štetna ovakva stimulativna sredstva za Vivu objašnjava fiziolog profesor dr Tomislav Jovanovic.
– Životni vek coveka karakterišu oblici-obrasci ponašanja u dnevnom, mesecnom, sezonskom i životnom ritmu. Onaj nezaobilazan i jedan od najvažnijih je dnevni ritam – budnost i spavanje koji se ritmicki smenjuju. Svaki je sa svojim fazama i dužinom trajanja u okviru životne dobi i dnevnih potreba, a prati ih ritmicnost lucenja pojedinih hormona, poput hormona rasta, seksualnih i hormona nadbubrežne žlezde. Na primer, hormon rasta se dnevno najviše izluci u prvoj fazi spavanja (sporotalasno) zbog cega od vajkada deca slušaju reci starijih „’ajte rano na spavanje da bi mogli da porasetete”.
Dnevne oscilacije telesne temperature u znacajnoj meri uticu i na funkcionalne i psihofizicke sposobnsoti ljudskog organizma. Najniže temperature su izmedu tri i pet sati i tada su i najslabije psihofizicke sposobnosti, a do perioda izmedu 17 i 20 sati ove sposobnosti su najizraženije. Ako se tome doda i sekrecija melatonina onda biološki ritmovi i psihofizicke sposobnosti dolaze do posebnog izražaja.
Loše utice na psihu i zdravlje
U poslednje vreme, posebno mladi kada žele da postignu neki rezultat tu vezu pokušavaju da ostvare raznim farmakološkim sredstvima. Medutim, na psihofizicki status svake jedinke uticu primarno dva faktora – naslede i faktori sredine. Svaki period življenja ima svoje psihicke i fizicke karakeristike. Doziranom fizickom aktivnošcu uz adekvatne životne uslove, koji podrazumevaju i organizovani obrazovni sistem, obezbeduje se normalan rast i razvoj jedinke.
Obrazovna stimulacija sa nizom novih informacija potencira sistem ucenja koji predstavlja osnovicu pamcenja, a zajednicki vode ka intelektualnim fnkcijama, koje su vezane za najviše delove centralnog nervnog sistema i cine merilo ljudske vrednosti i mogucnosti. Znaci, intelektualnost je biološki uslovljena, a stepen iskorišcenosti zavisi od sposobnosti da se nauceno i zapamaceno svrsishodno usmeri ka odredenom cilju. Vekovna težnja svake individe je da što ranije i što lakše iskaže kako svoje fizicke tako i psihicke sposobnosti. Medutim, u želji za ostvarivanjem odredenih ciljeva primarno mladi i najpotentniji, u uslovima neadekvatno rasporedenih vremenskih obaveza i želje da skrate vreme sticanja znanja, pribegavaju razlicitim metodama, od koji najveci broj ne daje ocekivane rezultate. Naprotiv, cesto uticu negativno kako na psihu tako i na ukupno zdravstveno stanje.
Remecenje ritma spavanja i budnosti na racun skracenja vremena sna i spavanje izvan biološkog casovnika je najcešca pojava. Mladi ljudi veoma cesto primenjuju i razlicite metode za produžavanje faze budnosti, ocekujuci da skracenjem sna nadoknate nedostatak ili izgubljeno vreme za sticanje neophodnih znanja. Naravno, odmah treba reci da je san fenomen koji se može odložiti, ali nikako izbeci. Neprespavana noc se nizom sledecih ciklusa spavanja nadoknaduje. A svesnim i prisilnim remecenjem biološkog casovnika remeti se i biološki casovnik niza funkcija unutrašnje sredine organizma, koje dovode do remecenja kako fizickih tako i psihickih funkcja i sposobnosti. Primena farmakostimulansa bez jasnih medicinskih indikacija može dovesti do fatalnih efekta, kao uostalom i primena raznih sredstava koje smanjuju osecaj umora i povecavaju stepen budnosti.
Suprotno od ocekivanog
Biljni preparati i niz takozvanih ergogenih napitaka, u koje spadaju kafa i odredeni tipovi cajeva, svojim sastavom na razlicite nacine uticu na moždanu aktivnost. Naravno, ocekivano je da povecavajuci stepen budnosti povecavaju i sposobnost nervnih celija za akceptiranjem novog, da pomažu boljem ucenju. U velikom broju studija utvrdeni su neznacajni efekti ovih supstanci na obim protoka krvi kroz centralni nervni sistem i njegovu regionalnu distribucju, ali su istovremeno dokazale da pojedini sastojci koji prolaze kroz krvno-moždanu barijeru direktno ucestvuju u promeni nivoa pojednih neurotransmitera. To u znacajnoj meri remeti moždanu funciju sa posledicnim izmenama u psihofizickom ponašanju takve osobe. Pored toga, takve supstance menjajuci odnos medu normalnim neurotransmiterima direktno uticu na ponašanje povecavajuci stepen budnosti, uz povecanu agresivnost sa izmenjenom motorikom i tonusom muskulature.
Glavni efekat primene takvih dodataka je smanjena saznajna sposobnost, što je upravo suprotno od ocekivanog, uz izmenjeno ponašanje, smanjenu kriticnost i može se reci uz destruktivne efekte po nervne celije. Ako se zna da je svako od nas rodio sa odredenim brojem nervnih celija i da se sa životnim vekom njihov broj smanjuje, onda je jasno da ovi preparati, pored remecenja biloškog casovnika, u krajnjem potenciraju i ubrzavaju smanjenje broja nervnih celija, povecavajuci njihovu apopopticku aktivnost.
Ne remetite biološki casovnik!
Zato je preporuka – ne remetite svoj bioloski casovnik, a u okviru njega pravilno rasporedite svoje obaveze. Uz to, kao i uz presudno prisustvo motivacije kao glavnog pokretaca covekove aktivnosti mogu se obaviti saznajne funkcije i postici željeni rezultati. Niz je dokaza o štetnom delovanju raznih preparata, pa i o onom sa fatalnim efektima, a malo je dokaza o pozitivnim delovanjima.
Nužno je napomenuti da depriivacija – lišvanje spavanja mnogo pre i mnogo više nego lišavanje hrane dovodi najpre do teških psihickih problema, a na kraju i do fatalnog ishoda. Covek može da ostane znacajno duže bez hrane nego bez sna. Primarno san služi i da se mozak odmori i oporavi. Što je osoba mlada dužina spavanja je veca jer pospešuje i sazrevanje mozga. Pokazano je da osobe koje su iz nekih razloga u mladosti cesto remetile spavanje imaju i poremecaje intelektualnih funkcija. Kod starijih osoba spavanje u kontinuitetu je skraceno, ali u toku dana više puta ponovljeni san u kracem vremenskom periodu zbirno se svodi ponovo na normalnih 6 do 8 sati, koliko je potrebno da se mozak i citav organizam oporave i odmore.
Na kraju, uz biološki potencijal, koji obuhvata cesto i posebnu nadarenost za neku aktivnost, poštovanje biološkog casovnika, pravovremeno uskladivanje radnih obaveza i raspoloživog vremena, ustvari, uskladivanje ambicije sa kondicijom, uz motivaciju najcešce su, po sistemu nagrade i kazne, kljuc dobrih rezultata.
Sve drugo, farmako sredstva i razni stimulativni napici koji su i ranije bili u trendu, bili zabranjivani i dozvoljavani, a danas su posebno u trendu i masovno se koriste, remeti unutrašnju sredinu organizma može da rezultuje cak trenutno i cestim neželjenim efektima bilo po psihu ili citavo telo.
I na kraju, s razlogom, navešcemo samo savet jednog programera: „Puno paradajza prelivenog maslinovim uljem, pa da vidiš šta je koncentracija i memorija”.