Aikido, japanska borilačka veština, razvijena početkom 20. veka, utelovljuje filozofiju upotrebe energije protivnika protiv njih samih. Ukorenjen u harmoniji i neotporu, aikido naglašava preusmeravanje agresije umesto sučeljavanja sile sa silom. Vežbači, poznati kao Aikidoke, fokusiraju se na uklapanje sa pokretima napadača, pretvarajući agresiju u kontrolisani ritam.
Osim fizičkih tehnika, aikido obuhvata i filozofiju samousavršavanja i ličnog rasta. Neguje mentalnu otpornost, podučavajući vežbače da ostanu mirni pod pritiskom i prilagode se nepredvidivim situacijama. Ovaj holistički pristup se odnosi i na samoodbranu, jer aikido ohrabruje vežbače da razumeju motive iza agresije i mirno rešavaju sukobe kad god je to moguće.
Borilačke veštine služe kao više od fizičkih disciplina - usađuju disciplinu, poštovanje i samokontrolu.
U domenu samoodbrane, borilačke veštine pružaju vredan alat za ličnu sigurnost. Trening ne samo da izoštrava fizičke veštine, već i poboljšava svest o situaciji, negujući način razmišljanja koji daje prioritet prevenciji i deeskalaciji. Bilo kroz fluidne pokrete aikidoa ili preciznost drugih borilačkih veština, vežbanje uključuje ne samo ovladavanje tehnikama već i razvija pojednica u svesnu i čvrstu osobu.