Fizički aspekti aikido treninga

Aikido sadrži sve elemente napada, odbrane i strategije neophodne za efikasnu samoodbranu. Osnovni principi aikido tehnika su sadrzani u ne-otporu, uskladjenom kretanju tela i negovanju prirodne unutrašnje energije (ki-a).

Aikido tehnike mogu da široko variraju u svom intenzitetu, brzini i snazi – od glatkih, tečnih i kružnih pokreta tela koji preusmeravaju silu protivnika sa velikom efikasnošću, do brzih kretanja koja presreću napad i efikasno neutrališu, bacaju ili imobilišu napadača. Efikasna primena aikido tehnike se postiže pravovremenošću, kontrolom disanja, balansom i unutrašnjom energijom koja proizilazi iz koordinisane i opuštene upotrebe tela.

Aikido uključuje tehnike za odbranu od različitih vrsta napada kao što su udarci rukom i nogom i hvatovi. Tehnike se sastoje od različitih vrsta bacanja i imobilizacija.

Ostvareni aikidoka je dobro izbalansirana i stabilna osoba koja održava svoj položaj pokretnim, fleksibilnim i spremnim da odgovori u svakom trenutku. Čak i kada se čini da se u tehnici koristi samo jedan deo tela, vešto oko će zapaziti da svi aikido pokreti podrazumevaju usklađenu upotrebu celog vežbačevog tela.

Aikido trening pokriva opštu spremnost i kondiciju, kao i instrukcije u posebnim tehnikama. Kao i kod mnogih borilačkih veština, veliki akcenat je stavljen na razvoj čvrstih temelja ukorenjenih u proučavanju osnovnih principa. Pošto se značajan deo programa aikida sastoji od bacanja, vežbačima se pokazuje kako da padnu i kako da se „kotrljaju“ bezbedno, kako da razviju balans, fleksibilnost i kondiciju, kao i način kako da usklade um i telo u pokretu.

Slično tome, iz razloga što mnoge tehnike podrazumevaju kontrolu ravnoteže protivnika kroz savijanje i uvrtanje zglobova, vežbači su vodjeni kroz vežbe osmišljene da sistematski povećaju odziv tela, mobilnost, otpornost i fleksibilnost istih.

Jedna od važnih stvari u aikido treningu je slobodan sparing ili slobodna borba. Posle osnovnih tehnika koje su naučili, bilo sa dva ili više napadača ili složenih napada, vežbači uče strukturu i intenzitet kroz primenu različitih tehnika u borilačkoj primeni. Na naprednom nivou, vežbači uče taktiku u napadu slobodnim stilom od više napadača.

Izgled aikido treninga

Tipičan aikido trening počinje i završava se sa kratkom prigodnom ceremonijom. Posle početka, instruktor vodi vežbače kroz niz vežbi disanja, vežbi zagrevanja i osnovnih pokreta tela, da bi se telo i um pripremili za dalji rad. Ove vežbe su uglavnom propraćene kroz praktikovanje padova (ukemi) kao i osnovne forme i tehnike koje pomažu vežbačima da nauče pravilno držanje, kako da se opuste dok izvode tehnike, kako da održavaju pravilnu distancu u odnosu na protivnika i kako da na pravilan način iskoriste svoju unutrašnju snagu.

Nakon zagrevanja i osnovnih pripremnih vežbi, instruktor kreće sa izvođenjem tehnika. Kada on završi sa prezentacijom, vežbači se trude da urade zadatu tehniku ili njene varijacije sa jednim ili više partnera. Tokom toga oni uvežbavaju ili naizmenično napadaju dok instruktor posmatra, demonstrira i koriguje rad i pokrete na tehnikama.

Uputstva se daju primerom, tj. demonstracijom. Verbalna uputstva su obično svedena na minimum tokom časa jer se pokušava sačuvati fokusiranost na proučavanje tehnike kroz posmatranje i direktno iskustvo u radu sa partnerom.

U zavisnosti od vrste aikido treninga i nivoa samih vežbača, stariji studenti mogu vežbati složenije i naprednije varijacije tehnika, borilačku primenu, odbranu od više napadača kao i upotrebu oružja.

Na samom početku studenti uče osnovne tehnike kao odbranu od hvatova. Za razliku od drugih borilačkih veština, ovde nema naglaska na snažnim i efektnim tehnikama. Napredniji učenici uče primenu atemija (udaraca u vitalne tačke) kao sredstva da se utiče na pažnju protivnika, ravnotežu i držanje tela. Odgovarajuća i ispravna upotreba atemija se smatra sastavnim i bitnim elementom efikasne aikido tehnike.